Koronski svedok (1)

Zlatko PAKOVIĆ - Trg Republike

0
40

U vreme pandem(on)ije, dok se ljudi zaključavaju u policijske časove i strahove, u
svoj toj vanrednosti, u tom drugom stanju, na brzinu se otkrivaju kako dugo uspostavljane tanane veze među različitim elitama, recimo, kulturnim i kriminalnim, tesne, teške veze između neznanja i moći, stručnosti i amoralnosti, tako i potiskivane želje i, uobičajeno bontonirane, u lepe manire odevene, obučene da laskaju i na rate ubijaju, grozne strasti, a glupost se ubrzava, ubrzava, brže od umnožavanja koronavirusa.

Šta sve nismo čuli i videli za ovih mesec-dva, što ni pas s maslom u normalnim uslovima ne bi pojeo. Ali, šta su to normalni uslovi? I nije li upravo ovo što sad vidimo i čujemo sam temelj onog što uobičajeno nazivamo svakodnevnim životom, normalnim stanjem stvari? Ono što u regularnoj situaciji misli, političar u vanrednoj situaciji govori.

Šesnaestog marta policijska uprava severnoameričkog grada Pjuelapa (Puyallup), u državi Vašington, objavila je na svim „društvenim“ mrežama jednu neobičnu molbu, kojoj su sutradan i ugledni Rojters (Reuters) i nemački Špigl (Spiegel) posvetili dužnu pažnju:

„Usled lokalnih slučajeva infekcije virusom Kovid 19, Policija Pjuelapa umoljava da prestanu sve kriminalne aktivnosti i nedolična ponašanja.
Cenimo vašu saradnju u zaustavljanju kriminala i unapred se zahvaljujemo kriminalcima.
Obavestićemo vas kada ćete moći da nastavite sa svojim normalnim ponašanjem.
Do tada – redovno perite ruke!“
(https://twitter.com/puyalluppd/status/1239635569233154048)

Sedam dana potom, 23. marta u kasnim večernjim časovima prema vašingtonskom vremenu, u čuvenoj debatnoj emisiji tvrdokuvano konzervativnog novinara Takera Karlsona, „Tucker Carlson Tonight“, na televiziji Fox News, zamenik guvernera Teksasa, Dan Patrik (Patrick), nedelju dana pre nego što će i sam napuniti sedamdesetu, uživo je izjavio:

„Svi mi koji imamom sedamdeset i više od sedamdeset godina, sami ćemo se pobrinuti za sebe. Ali, nemojte žrtvovati zemlju!“

Još puno toga u istom tonu rekao je gospodin zamenik guvernera, a da uštedimo vreme, sažećemo sve to to u naslov koji je sutradan po emisiji osvanuo u brojnim medijima:

„Texas Lt. Gov. Dan Patrick suggests elderly should die to save economy from coronavirus“.
Dakle, visoki političar savetuje starijim osobama da bi trebalo da s ponosom umru zarad ekonomskog spasa zemlje u pandemiji.

Devetog aprila osvanula je objava o prikupljanju novca za očuvanje najpoznatije knjižare u SAD, koju je 1953. godine osnovao najdugovečniji i, verovatno, najpoznatiji živi pesnik na svetu, Lorens Ferlingeti (Lawrence Ferlinghetti), rođen 1919. Knjižara „City Lights“ (i istoimena, slavna izdavačka kuća) nalazi se u San Francisku.

Otvorena je, pre skoro sedamdeset godina, za mesto i vreme susreta pisaca i čitalaca, razmene mišljenja i štiva, kao neka vrsta rajske, borhesovske biblioteke. Sve do ove pandemije, sve do 16. marta, kad je zatvorila svoja vrata, bila je svakodnevno otvorena, često i do kasno u noć.

S obzirom na to da su joj, pod pounom platom i zdravstvenim osiguranjem (sic!), od sredine marta službenici i radnici ostali kod kuće, i s obzirom na to da njen osnivač i upravni odbor ne žele da svoje knjige isporučuju na kućne adrese tokom epidemije, upravo zbog zdravlja ljudi koji bi ih donosili kupcima, izvršna direktorka ove izdavačke kuće i knjižare Elejn Kacenberger (Elaine Katzenberger), oglasila je poziv za skupljanje dobrovoljnih priloga (fundraising). Za četiri dana skupljeno je gotovo pola miliona američkih dolara (tačna cifra ovog časa dok ovo pišem, dakle, sad je to već juče, iznosi 488,448 dolara).

Jedna neupitna znamenitost grada i države, jedna neprikosnovena kulturna vrednost Amerike i sveta, mora se u demokratiji snalaziti kao da je prosjak. Znam, reći ćete, i za to imate dokaz, da je ovaj prosjak sada prikupio basnoslovnu svotu. Tražio je 300.000 dolara za opstanak, a već ima gotovo dvostruko. Ja samo hoću da kažem da društvo može sasvim drugačije da se organizuje od ovoga kako je organizovano, jer postoje ljudi, skrajnuti ljudi u većini, koji razumeju šta jeste vrednost, koju više ne mogu da prepoznaju ministarstva, vlade i parlamenti.

Da traži donaciju (u ukupnoj sumi od 200.000 dolara), istovremeno, objavila je i knjižara „Marcus Books“, koja se nalazi u gradu Ouklandu (Oekland), preko puta San Franciska, s onu stranu zaliva, a predstavlja najstariju knjižaru u SAD koja promoviše afroameričku književnost, naime crnu književnost. Do sada, za nju je prikupljeno 62,456 dolara. Gotovo deset puta manje nego za Sitilajts (City Lights). Dužni smo da uvidimo i pamtimo ovu bolnu razliku.
Crno je još uvek neuporedivo teže od belog.

(Preuzeto iz lista Danas, petak / nedelja, 24 – 26. apri l 2020, broj 8243-8245, godina XXIII)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here