petak, 05.06.2020.
26 C
Niš

ALARM – medija monitoring izveštaj

Uvod

Pitanje slobode medija se može posmatrati iz dva ugla. Prvi, medijski, odnosno iz ugla prava novinara i vlasnika medija (medijske industrije) i iz ugla javnosti, odnosno prava i potreba konzumenata medijskih (informativnih) sadržaja, tj stakeholdera. Predmet ovog izveštaja je odnos medija i stakeholdera, tj. u kojoj meri mediji pomažu građanima u ostvarivanju njihovih prava i potreba.

U svetlu napred navedenog predstavićemo međunarodni i domaći relevatni normativni okvir.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine, član 19, garantuje svakome pravo na slobodu mišljenja i izražavanja. Ovo pravo uključuje i slobodu mišljenja bez uplitanja i traženja, primanja i prenošenja informacija i ideja kroz bilo koji medij i bez obzira na granice”

Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, isto 19-im članom, države-potpisnice se obavezuju da svaka od njih garatuje pravo na slobodu izražavanja usključujući slobodu traženja, primanja i prenošenja informacija i ideja svih vrsta bilo usmeno, pismeno ili štampano ili u obliku umetnosti, tj. kroz bilo koji drugi medij.

Ostvarivanje ovih prava podložno je izvesnim ograničenjima koja treba da su zakonom regulisana i potrebna za poštovanje prava ili ugleda drugih, ali i zaštiti nacionalne bezbednosti, javnog reda ili javnog zdravlja ili morala.

Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima je zabranjena bilo kakva vrsta ratne propagande, odnosno zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mržnje koja podstiče diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

Članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima propisano je da “Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu mišljenja, prihvatanja i prenošenja informacije i ideje bez uplitanja javne vlasti i bez obzira na granice. Država ima pravo da zahteva licenciranje emitovanja, televizije ili bioskopa.

U stavu 2 ovog člana Evropske konvencije o ljudskim pravima navodi se da realizacija navedenih sloboda može biti podložna restrikcijama u interesu nacionalne sigurnost, teritorijalnog integriteta ili javne sigurnosti, odnosno zarad prevencije nereda ili zločina, tj. zaštite zdravlja, morala, ugleda i prava drugih radi, tj. sprečavanja otkrivanje informacija dobijenih u poverenju ili za održavanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

Komitet ministara Saveta Evrope je u skladu sa Statutom Saveta Evrope, član 15.b, 7. novembra 2007. godine usvojio Preporuke u kojima se insisitra da:

  • Tokom izborne kampanje regulatorni okvir (telo, zakon i podzakonski okvir) treba da podstiče i omogući pluralistički izraz mišljenja putem emitovanih sadržaja. Uz dužno poštovanje uređivačke nezavisnosti emitera, regulatorn okvir treba da obezbedi da se izborna kampanja pokrivaju na fer, uravnotežen i nepristrasan način u celokupnom programu emitera. Takva obaveza bi trebalo da se odnosi na javne servise i na privatne televizijske stanice u njihovim relevantnim delovima programa.
  • Tamo gde samoregulacija to ne predviđa, države članice treba da usvoje mere kojima će javna medijski servisi i privatni emiteri tokom izbornog perioda emituju program koji se odlikuje fer, uravnoteženo i nepristrasno izveštavanje na nivou vesti i emisija o aktuelnostima, uključujući intervjue i/ili debate. Ne treba privilegovati javne vlasti tokom takvih programa uz naznaku da ovu materiju prvenstveno treba da se reši odgovarajućim samoregulativnim merama. S tim u vezi, moglo bi se osnovati telo ili dati ovlašćenja nekom od postojećih tela koje će vršiti praćenje izbora uz ovlašćemnje da ima pravo/ovlašćenje da interveniše kako bi se ispravili mogući nedostaci.

Priloženi međunarodni normativni okvir, čiji je Srbija potpisnik, garantuje pravo na slobodu misli i govora, ali i otvara pitanje kvaliteta informacija na osnovu kojih građani formiraju svoje stavove, odnosno formulišu svoja lična mnjenja i na taj način ostvaruju prava, među kojima je u pravo da biraju i budu birani.

Aktuelnim Ustavom Srbije, član 51, garantuje se pravo na obaveštenost, tj. informisanje. Operacionalizacijom ovog člana Ustava Srbije u nastao je član 47. Stav 1 Zakona o elektronskim medijima kojim se od pružalaca medijskih usluga (PMU) očekuje da obezbede slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje.

Alarm media montoring izveštajem (AMMI)  želimo da ukažemo na indikacije o kršenju Zakona o  elektronskim medijima, pre svega prethodno pomenutog člana 47 stava 1.

O postojanju kršenja navedenog člana odlulku donosi Regulatorno telo za elektronske medije (REM), a Biro za društvena istraživanja (BIRODI) samo prilaže svoj nalaz monitoringa centralnih informativnih emisije (dnevnika) na Radio Televizija Srbije i TV Pink[1].

Kako bismo utvrdili postojanje indicija za kršenja člana 47 stav 1 pristupili smo vremenskoj i tonalitetskoj analizi izveštavanju o akterima u prilozima. Pre nego što predstavimo nalaze, iznećemo definicije onogo što je bilo predmet monitoringa.


[1] Prema istraživanju BIRODI-a iz april/maj 2019. sedam od deset ispitanika je izjavilo da se informiše preko dnevnika.

Vremenska analiza obuhvata merenje zastupljenost aktera u prilozima izražena u sekundama.

Tonalitetska analiza[1] obuhvata merenje tonalitetskog vremena predstavljanja aktera u analiziranim prilozima, koje može biti pozitivno, negativno i neutralno.

Pozitivno vreme  – vreme tokom kojeg je neki akter od strane samog sebe ili nekog drugog aktera predstavljen kroz iznošenje pozitivnih ocena, činjenica, argumenata, rezultata, postignuća i prideva izraženo u sekundama.

Negativno vreme – vreme tokom kojeg je neki akter od strane samog sebe ili nekog drugog aktera predstavljen kroz iznošenje negativnih ocena, činjenica, argumenata, rezultata i postignuća, prideva, govora mržnje, neistina i spinovanje izraženo u sekundama.

Neutralno vreme – vreme tokom kojeg je neki akter od strane samog sebe ili nekog drugog aktera predstavljen kroz iznošenje činenica koje su neutralno konotirane, odnosno izneti podaci su izneti u formi analiza, istraživanja, propitivanja iznetih stavova, ocena, argumenata, rezultata i postignuća kroz prisutnost najmanje dve strane izraženo u sekundama.

Na osnovu napred navednog konstruisali smo dva tipa izveštavanja na osnovu čije zastupjenosti možemo da ukažemo na indicije o kršenju člana 47 stav 1:

  • Pozitivno izveštavanja – medijsko predstavljanje aktera u prilogu na način da on kroz svoj govor i postupanje, govor drugog aktera i postupanje, vizuelne i audio sadržaj na nivou jednog priloga ili emisije ima više od 50% pozitivnog vremana od ukupnog vremena koje taj akter ima tokom trajanja priloga ili emisije.
  • Negativnog izveštavanja . medijsko predstavljanje aktera na način da je on kroz govor i postupanje drugog aktera, uključujući i novinara, vizuelne i audio sadržaje, prisutnost govora mržnje, kršenja pretpostvke nevinosti, iznošenje neistina predstavljen  sa više od 50% negativnog vremena od ukupnog vremena koje dotični akter ima tokom trajanja priloga ili emisije.

Smatramo da svako pozitivno izveštavanje o nekom akteru koje je preko 50% od ukupnog vremena koje taj akter ima tokom trajanja priloga ili emisije, predstavlja kršenje člana 47, stav 1 Zakona o elektronskim medijima.

Ovakva način izveštavanja govori da u prilogu nisu iznete činjenice, stavovi i mišljenja koji daju drugu, alternativnu, stranu, odnosno da je novinar napravio prilog u kojem je svoju funkciju sveo na država mikrofona ili prepričavanje i podržavanje promocije ili propagande koju je izneo akter.

Ovakvo izveštavanje nema potreban nivou objektivnost, istinitostost i potpunost informisanja o akteru i onome što ili neko drugi saopštavanja o njemu ili onome što on radi, a što se članom 47 Zakona o elektronskim medijima zahteva od emitera.


[1] Analiza tonaliteta u izveštavanju medija je deo metodologije monitoringa medija koji je opisan u dokumentu Venecijanska komisija (Saveta Evrope), ODIHR (OSCE)  Generalni direktorat za ljudjska prava (Evropska komisija) detalnije – https://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDL-AD(2009)031-e (strana 23)

Isto možemo reći kada je u pitanju negativno izveštavanje gde akter, koji je predmet negativnog izveštavanja, neko drugi ili novinar nisu u prilici ili voljni da iznesu kontra argumnete kao odgovor na  iznete (negativne/neistinite) stavove, ocene, mišljenja, uvrede, neistine o akteru koji je (ne)posredni akter priloga.

Nalazi monitoringa medija

Prema rezultatima sprovedenog monitoringa dnevnika RTS-a (u 19.30 h) u periodu 1.9 – 30.11. 2019 godine utvrđeno je da je/su:

  • Predsednik Srbije predstavljen sa 81% pozitivnog vremena od ukupnih 3:38:20 za tri meseca monitoringa
    • Predsednica Vlade, Ana Brnabić, odnsnso Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, predstavljeni su izrazito pozitivno.
    • Pozitivno predstavljani (preko 50% pozivivnog vremena) opozcioni političari na RTS u nesamerivo manjem vremenskom periodu: Vojislav Šešelj, Zoran Živković, Đorđe Vukadinović, Boris Tadić i Zoran Lutovac.
    • Negativno predstavljeni (preko 50% negativnog vremena) politički lideri su: Dragan Đilas i Sergej Trifunović.
    • Cenzurisani: lideri opozcije, predstavnici stranaka nacionalnih manjina, opozicioni narodni poslanici Sasa Radulović 
Tabela 1. Vreme i tonalitet izveštavanja o političkim akterima u dnevniku RTS-a od 1.9. do 30.11. 2019.

Analizom dnevnka TV Pink u istom vremenskom periodu došli smo do slededećih nalaza:

  • Predsednik Srbije je u okviru 20:15:09 za tri meseca u glavnom dnevnku Pinka predstavlje sa 98,1%  pozitivnog vremena
  • Pozitivno predstvavljeni (preko 50% pozivivnog vremena): Vojislav Šešelj, Nenad Čanak, Čedomir Jovanović, Miloš Jovanović …
  • Negativno predstavljeni: Zoran Lutiovac, Zoran Živković, Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boris Tadić. Boško Obradović …
  • Cenzurisani: opozicioni politički lideri  i narodni poslanici: Saša Radulović, Đorđe Vukadinović, predstavnici stranaka nacionalnih manjina.
Tabela 2. Vreme i tonalitet izveštavanja o političkim akterima u dnevniku TV Pinka od 1.9. do 30.11. 2019.

Zaključak

            Na osnovu napred navedenih nalaza možemo zaključiti da postoje indicije da je periodu od 1.9. do 30.11. 2019. godine kršen član 47 stav 1 Zakona o elektronskih medija, od strane dva najuticajnija PMU, čime su građani/gledaoci ova dva PMU  bili uskraćeni za objektivno, istinito, pravovremeno i pravedno, fer i nepristrasno i balansirano izveštavanje o političkim akterima.

            Zahtevamo od Regulatorne agencije za elektronske medija (REM) da u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima obezbedi zakonitost u oblasti svoje nadležnosti, odnosno poštovanje člana 47 stava 1 pri izveštavanju Radio Televizije Srbije i TV Pinka na način da se uspostavi vremenski i tonalitetski balans u izveštavanju o svim relevatnim političkim akterima u svojim centralnim informativnim emisija.  

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Pravo na "neću"