26 C
Niš
petak, 05.06.2020.

Radili smo dobro – sve smo upropastili

Primer analize rada javnih preduzeća Zrenjanina je samo primer i važi za sve lokalne samouprave u Srbiji.

Gradsko veće Zrenjanina je izvršilo analizu rada na zahtev Ministarstva privrede.
„Javna preduzeća čiji je osnivač grad Zrenjanin: „Gradska toplana”, „Vodovod i kanalizacija”, „Čistoća i zelenilo”, „Pijace i parkinzi” i Javno preduzeće za urbanizam, sprovele su neophodne mere štednje, a kvalitetu usluga data je prednost u odnosu na sticanje profita“.

            Bar malo osnovnog znanja ne bi škodilo, javna preduzeća ne ostvaruju profit, to im nije namena. U cenu usluge javno-komunalnog preduzeća ulaze svi troškovi, od investicija, kredita, primanja zaposlenih do toalet papira. Šta bi javno preduzeće radio sa profitom, za šta bi ga koristilo kada su mu podmireni svi troškovi rada? Da li to kroz cenu grejanja treba asfaltirati puteve ili kroz cenu vode graditi vrtiće?

            Međutim, građani Zrenjanina bi bili presrećni kada bi njihova preduzeća radila ne sa profitom nego bez gubitka. Nema te cene usluge javnog preduzeća koja bi donela profit, stručnjaci bi to odmah pretvorili u gubitak.

            Pođimo redom, prvo od poslednjeg, Apoteke predviđaju 11 miliona iz budžeta! Zahvaljujući „kvalitetnom“ radu prvo je Zrenjanin ostao bez dela Apoteke a sada ono što je ostalo treba da se donira sa 11 miliona dinara! Mašala. Istovremeno ko zna koliko apoteka u privatnoj svojini radi bez ikakvog doniranja iz budžeta grada. Tako im i treba kada nemaju „kvalitetan“ rad.

            Vodovod. Posle davanja zemljišta, finansijskih sredstava, garancija i ko zna čega sve Zrenjanin sada ima istu onu vodu koju je imao pre četiri godine. Možda i goru. Sve je isto samo para nema. Za podizanje „kvaliteta vode“ Vodovod je od grada dobio 178 miliona dinara!!! I pri tome ima kredit od 632 miliona dinara i par uhapšenih zbog sumnji u zloupotrebu službenog položaja. Dakle, kvalitetnim radom, na podizanju kvaliteta vode odoše pare a voda osta ista.

            Toplana. Ona ima gubitak od samo 82 miliona dinara i kreditnu zaduženost od 389 miliona dinara. Zahvaljujući njihovom kvalitetnom radu sve više Zrenjaninaca ne želi da išta ima sa njima.  Kako će vratiti kredit i pokriti gubitak? Povećanjem cene i zabranom korisnicima da se isključe sa sistema centralnog grejanja? Bilo bi lepo ćuti objašnjenje kako je moguće da jedan gubitaš ima prosečna primanja među najvećim u gradu. Što veći gubitak to veće primanje. Lako je u monopolnom preduzeću napraviti dobit, hajde napravi gubitak.

            JKP „Pijace i parkinzi“ i umetnost nemogućeg. „Mali gubitak“ je onaj koji podmiruješ tuđima parama. Šta je to 3,5 miliona, tuđih?  Taksa za prodaju na pijaci i cena parkiranja nisu dovoljni da podmire troškove javnog preduzeća! Sistem je vrlo prost, ne praviš troškove prema prihodu već prema sopstvenoj volji. Kasnije se razmatraju varijante kako da se podmiri tvoja potrošnja. Prihod se pravi prema potrošnji, nikako potrošnja prema prihodu. „Rastegni se koliki ti je guber“ ne važi.

            Možete li zamisliti kakav bi rezultat poslovanja javnih preduzeća bio da nisu uveli „mere štednje“?

Milosav Jukić

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime