24 C
Niš
petak, 05.06.2020.

Šupljina kampanje

Opet kampanje u političkoj modi. Ne mogu, a da se ne setim detinjstva. Kada je koja učiteljica ili koji nastavnik kritikovao đaka što ne uči dobro i dovoljno, obavezna i ozbiljno teška kritička reč je bila „kampanjac“. Šta je to značilo? Značilo je da dotični đak, student, lenčari sve do dan-dva pred ispit ili propitivanje. Ma koliko dobro kampanjac nabubao lekcije, to znanje, govorili su starinski pedagozi, je – šuplje i ne traje dugo. Ista pogrda je, docnije, važila i za one koji su se zaposlili, pa krenu da rade kao da „goje prase uoči božića“. Svaki domaćin odvajkada zna da se krmljenjem prasadi, goveda, živine, sejanjem žitarica i okopavanjem bašte… tik pred spremanje praznične trpeze ona ne može napuniti. A svaki ozbiljan radnik, zemljoradnik, učenik, političar, profesor… zna da kampanjski „rad“ nije ništa drugo do pusto samohvalisanje i samopreporučivanje onima koji treba svojim svakodnevnim i dugotrajnim radom ’lebom da te samohvalisavce hrane.

I tako, vlastodršci, pretendenti i političari, od kad postoje, a to je par hiljada godina, jesu jedna posebna sorta koja se izveštila u samohvalisanju, tj. da kampanjom, namiče sebi i svojti položaje, privilegije, ugled… rečju, vlast.

Hyacinthe Rigaud (1701), Luj XIV

Odvajkada se kampanja gradi oko sladunjavih ponuda.
Evo nekih:
Rečeno samohvalisanje – ja (mi) sam (smo) bolji od drugih;
Ja (mi) sam mnogo brižan zarad sreće narodne;
Ja (mi), to malo ređe, sam spreman da odma’ dam glavu zarad opstanka naroda. Ali ni u kampanji nije spreman da obeća da će da zavuče ruke u svoje bisage i daruje konkretne pare, dukate… željnom narodu;
Ako ja (mi) pobedim, svima će biti dobro. I onima koji su bili protiv mene…

Ima i luđih obećanja:

Jedan belosvetski političar je obećao da će izlečiti dijabetes i demenciju;

Drugi, i to američki je obećao, šta drugo nego da će svaki Amerikanac dobiti – konja;

Jedan obećao da će svi nepokretni invalidi stati na svoje noge;

Neki će, ako bude bio predsednik, zabraniti da se zakoni pišu na više od – četiri stranice;

Zidove prema stranoj sirotinji obećavaju skoro svi, a mnogi grade. Zašto li je pao Berlinski zid? Zarad obećanja o slobodnom kretanju ljudi? Demokratija, bato, tj. u prevodu na srpski NGO i partijski jezik, democracy, bro (za one, koji vladaju maternjim jezikom: demokratija, burazeru);

Jedan veselnik je obećao da nikome neće biti dosadno u životu;

A jedan dasa će biti budan uvek kada se desi kakva nesreća;

Do kraja ove godine će jedan poitičar, ako ga izaberu, izgradii veliku koloniju na – mesecu;

A drugi srećković obećao da će ukinuti porez;

Neki će sagraditi prekomorski kanal Morava-Vardar-neko more;

U sumrak nacije, jedan je već ostvario „zlatno doba“;

Jedan naš je obećao da će do 2018. u potpunosti zaustaviti egzodus mladih;

Jedan više puta energično obećao da se neće kandidovati za predsednika, pa seo u vladarski tron;

A jedna političarka nije zatvarala usta: „Moramo da privedemo kraju radove na naučno-tehnološkim parkovima u Novom Sadu, Nišu i Čačku; potpišemo ugovor i krenemo u izgradnju Kliničkog centra Vojvodine; krenemo u izgradnju deonice od Novog Sada do granice sa Mađarskom brze pruge Beograd-Budimpešta; usvojimo medijsku strategiju; strategiju industrijskog razvoja Srbije; pustimo sistem e-nostrifikacija kako bi se mladi lakše vraćali iz inostranstva…“

Obećanje za 2019: „Beogradska filharminija dobila je zgradu, Vranje i Subotica rekonstruisana pozorišta, a Beograđani novu autobusku stanicu. Počela je izgradnja Nacionalnog stadiona, ali država mnogo manje izdvaja za sportske klubove. Prosečna plata još pre godinu dana dostigla je čuvenih 500 evra, a Srbija je ispunila sve što je do nje da bude spremna za Evropsku uniju. Građani mogu da se voze brzim putem Loznica-Šabac, počeli su i radovi na auto-putu do granice sa Crnom Gorom, ali cena putarine ostala je ista. Aleksandar Vučić više nije predsednik Srpske napredne stranke.“

Pet stotina evra prosečne plate je obećavano za kraj 2017, pa za kraj 2018, pa za kraj 2019, pa za kraj 2020…

Za samo dve, dve i po godine (2020-2022) uleteće u zemlju najmanje tri milijarde evra, ni manje ni više, nego direktnih stranih investicija;

Daš svinjske papke i kokošije nožice – dobiješ leteće automobile;

Onaj će da ukine porniće;

Da ne zamaram više čitaoca politikantskim obećavajućim koještarijama. Što se mene tiče, posle tri decenije strmoglava Srbije ne verujem više ni jednom jedinom političaru. Naročito ne verujem onima koji su bili na vlasti ili blizu vlasti. Da bi iko od pretendenata na vlast pridobio moje poverenje mora mnogo, i dugo, i čestito i znalački da radi svoj posao i svoj zanat. I to javno, i godinama i decenijama. Ima li takvih?

Smrt filozofkinje Hipatije (oko 355. – 415.) u Aleksandriji (© Mary Evans Picture Library)

A sad, da pročitamo šta su, povodom ovog, neki pametni ljudi zapisali.

Hana Arent: „Svaka vlast preuzima odgovornost za dela i nedela svojih prethodnika.“

Aleksis de Tokvil: „I dok prirodni nagoni za demokratijom narod navode na to da odlične ljude uklanja s vlasti, ne manje jak nagon navodi i te odlične ljude na to da se drže podalje od političke karijere u kojoj im je tako teško da u potpunosti ostanu ono što jesu i da napreduju bez sopstvenog unižavanja.“

Slobodan Selenić: „Opseda me slika: čovek mog doba i podneblja izložen politici kao golišavi kupač namilosrdnom suncu na nedoglednom peskovitom žalu. Nigde hlada. Oktroisana ideologija pokriva svaki pedalj njegove životne teritorije. Ideološkoj proceni podvrgnuta je svaka njegova odluka, svaka njegova misao, čak i svako njegovo osećanje.“

Biblija ili Sveto pismo: „A svi koji vjerovaše bijahu zajedno, i imahu sve zajedno.“ (Djela svetijeh apostola, 2:44). „I tečevinu i imanja prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.“ (Djela svetijeh apostola, 2:45). „A u narodu koji vjerova bješe jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bješe zajedničko.“ (Djela svetijeh apostola, 4:32).

Anonim: „Jugoslovenske ratove su započeli i vodili demokratski izabrani političari.“

Entoni Bardžis: „Sit i namiren građanin, sa nabijenim džepovima i širokim izborom potrošnih dobara, je loš podanik oligarhijske države. Čovek koji se najeo mesa ne haje za oglodane kosti političke doktrine. Fanatična odanost vladajućoj partiji lakše se stiče među materijalno bangavima. Na kraju, odanost i nekadašnji patriotizam najlakše se održavaju kada je neprijatelj kobajagi pred vratima.“

Nikos Pulancas: „Pod kompradorskom buržoazijom se tradicionalno podrazumeva deo buržoazije, koji nema svoju osnovu akumulacije kapitala, koji u neku ruku deluje kao prost ‚posrednik‘ stranog imperijalističkog kapitala – zato se u tu buržoaziju ponekad uključuje i ‚birokratska buržoazija‘ – i koji je, najzad, trostruko potčinjen stranom kapitalu (ekonomski, politički i ideološki).“

Anonim: „Sada – prezir prema političarima – to je peripetija (zaplet). Katarza će se dogoditi kada dođe do konkretnog, otvorenog suprotstaljanju političarima.“

Dubravka Ugrešić: „Došla je tobož demokracija. Jedna je klasa pojela drugu. Sve je gore i gore. I biće još gore zato što se ljudi polako osvješćuju. Vide da su iskorišteni, da umiru, da njihova djeca više nemaju uslove za školovanje, da je školovanje loše, dok se djeca susjeda najčešće nezasluženo školuju na Oksfordu. Ponekad ljudi, koji znaju da su poraženi, uporno produžavaju, uporno produžavaju svoj poraz i uporno sudjeluju u vlastitom ubijanju. Mislim da smo svi mi u toj fazi, što je nastrašnije.“

Fridrih Niče: „Pazite se da vas ne zgromi neki kip!“

Branko Miljković: „Al ipak pazi / ne ljubi prošlost u ruku“

Viljem Šekspir: „Prokletstvo je doba kad ludi vode slepe.“

Johan Vofgang fon Gete: „Nemaština je najveće iskušenje: i najmudrije ribe glad tera na udicu.“

Alber Kami: „Kod vas su i bogovi mobilisani.“

Đordano Bruno: „Neće biti kriva svetlost, već oči; što je sunce lepše i izvrsnije po sebi, tim je odvratnije i neugodnije noćnim sovama.“

Branko Lazarević: „Zvezdočatci veliki, pročitajmo oko.“

Stiže još jedna morbidna izborna cirkusijada.

Hoće li u nedogled svako od nas pristajati da bude Ancilla politicae (sluškinja, sobarica, robinja politike, države)?

dr Đokica Jovanović
redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u penziji|djole@ni.ac.rs

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime