Zašto su podaci o gradskoj imovini Niša tajna za građane?

0
144
Ul. Obilićev venac Foto ; Olivera Sašek Radulović

Građani Niša ne znaju koje lokale, odnosno poslovne prostore Grad poseduje, a nadležni im uskraćuju takve podatke od javnog značaja i ukoliko ih zatraže po zakonu, saopštilo je danas Udruženje građana Pravo na pravo (PnP).

Organizacija PnP je od početka jula ove godine od Sekretarijata za imovinsko- pravne poslove, u više navrata i bezuspešno, tražila podatke o ukupnom broju, adresama, kvadraturi, tržišnoj vrednosti, fizičkom stanju, komunalnoj i drugoj zaduženosti, zakupu i eventualnoj restituciji lokala, odnosno poslovnog prostora u svojini Grada. Nadležni sekretarijat je odbio da im dostavi tu vrstu informacija, uz tvrdnju da su zahtevi “preobimni”, a u jednom slučaju ih je uputio na Agenciju za restituciju.

Za građane, koji su kao poreski obveznici izvorni vlasnici gradske imovine, ovakvi podaci su tajna i u zvaničnim gradskim dokumentima ili na veb- sajtovima nadležnih institucija, jer ih nijedan od njih ne sadrži. Državna revizorska institucija je u kontrolama načina trošenja budžeta Grada Niša, 2010, 2014. i 2018. godine, konstatovala da ne postoji sveobuhvatna evidencija o stanju i promenama poslovnih prostora u vlasništvu Grada. U niškoj Gradskoj upravi se, pak, nezvanično može čuti da evidencija o gradskim lokalima “postoji”.

Pravo na pravo: Neophodna javna baza podataka i “pretvaranje” zapuštenih gradskih lokala u profitabilne

– Naša namera je da doprinesemo da poslovni prostor koji Grad, odnosno građani poseduju, a koji je neka vrsta našeg zajedničkog “blaga”, bude što transparentniji i profitabilniji. Umesto da činjenice o takvom imetku budu zaključane, namera nam je da izradimo javnu bazu podataka o svim gradskim lokalima. Nameravamo, takođe, da na ovaj i druge načine utičemo na nadležne da odvoje nešto veća sredstva kako bi taj gradski poslovni prostor renovirali i unapredili, te potom izdali u zakup ili prodavali. On bi na taj način postao samoodrživ i isplativ, umesto da stoji neiskorišćen i propada- kažu u PnP.

U ovoj organizaciji podsećaju da je zbog siromašnog gradskog budžeta, kao i nedovoljne brige lokalnih vlasti, većina lokala, od kojih su mnogi u centru grada- prazna, u lošem stanju i opterećena dugovima. Prema izveštavanju medija, čak i od lokala koji su bili u dobrom izvornom stanju i prodati za značajniji iznos, građani nisu imali bilo kakvu direktniju “korist”. Brojnim lokalima koji su izdati u zakup lokalna vlast otpisuje dugovanja, na štetu građana.

Gradska uprava: PnP traži preveliki broj podataka

Kako bi prikupio podatke za buduću bazu, PnP je od 13. jula do 28. avgusta podneo Sekretarijatu za imovinsko- pravne poslove pet zahteva za pristup informacijama od javnog začaja. Četiri zahteva su direktno odbijena, dok je u jednom dat „savet“ da se organizacija za tražene podatke obrati Agenciji za restituciju.

Sekretarijat se prilikom odbijanja pozvao na član 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u kojem je navedeno da organ vlasti može uskratititi podatke od javnog značaja ako je njihovo traženje „nerazumno, često, kada se ponavlja zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija“. U nekim od odbijenih zahteva PnP navedeno je da se traži “preveliki broj informacija“, a u nekim da se informacije traže „često“.

Trg Pavla Stojkovića
Foto: Olivera Sašek Radulović

Sekretarijat je najpre odbio zahtev PnP od 13. jula u kojem su zatraženi svi podaci potrebni za formiranje baze o gradskom poslovnom prostoru, odnosno lokalima: njihovom ukupnom broju,  adresama, kvadraturi, fizičkom stanju, tržišnoj vrednosti, identitetu zakupca, iznosu zakupnine, postojanju komunalnih i drugih dugovanja, njihovom iznosu i eventualnim sudskim postupcima radi njihove naplate, kao i eventualnim postupcima za restituciju. U obrazloženju odbijajućeg odgovora je navedeno da se „traži preveliki broj informacija“.

U nameri da postupi u dobroj veri, te Sekretarijatu maksimalno olakša prikupljanje i dostavljanje potrebnih informacija, PnP ih je nakon prvobitnog odbijanja zatražio kroz četiri nova zahteva, koja je dostavljao sukcesivno, a u svakom od njih zahtevao samo deo podataka, što je značajno manje u odnosu na prvi zahtev. Pritom je ponudio da informacije ne prikuplja i dostavlja Sekretarijat, već predstavnici PnP, kroz uvid u dokumenta koja ih sadrže i kopiranje potrebnih delova, što Zakon omogućava.

U zahtevu upućenom 28. jula su, tako, zatraženi podaci o adresama, kvadraturi, fizičkom stanju, tržišnoj vrednosti, komunalnom i drugom dugovanju i postupcima restitucije za deset najvećih i praznih pojedinačnih poslovnih prostora, odnosno lokala u centru grada Niša koji u poslednjih deset godina nisu renovirani. U zahtevu od 5. avgusta traženi su podaci o zakupljenim gradskim lokalima na teritoriji Grada, u zahtevu od 20. avgusta podaci o ukupnom broju, adresama i kvadraturi gradskih lokala, a u zahtevu od 28. avgusta podaci o gradskim lokalima koji su u postupku restitucije.

Žalbe Povereniku zbog kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja od strane Grada

Nakon odbijanja ovih zahteva, PnP je uputio dve žalbe i jednu dopunu žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, ocenjujući da je Sekretarijat za imovinsko- pravne poslove prekršio Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, te zloupotrebio član 13, koji omogućava organu vlasti da u izuzetnim slučajevima tražiocu ne dostavi informacije. Sekretarijat je najpre odbio zahtev PnP kao preobiman, a kasnije, kada je PnP sukcesivno tražio delove potrebnih podataka, nudeći istovremeno da ih sam prikupi, ocenio da su zahtevi (pre)česti.

Organizacija je je 14. avgusta podnela žalbu i dopunu žalbe za uskraćivanje podataka o adresama, fizičkom stanju, tržišnoj vrednosti, dugovanjima i postupcima restitucije za deset  najvećih i praznih lokala u centru grada koji u poslednjih deset godina nisu rekonstruisani, te podataka o zakupcima, iznosima zakupa, dugovanjima i eventualnim sudskim postupcima za zakupljene lokale. Žalba je podneta i 11. septembra, zbog odbijanja Sekretarijata da dostavi podatke o ukupnom broju, adresama i kvadraturi svih gradskih lokala.

Ul. Obilićev venac
Foto: Olivera Sašek Radulović

Da li postoji ažurirana evidencija gradsko poslovnog prostora i šta je sa korupcijom?

Vesna Torović, koordinatorka projekata PnP „Lokalni lokali- Grad Niš“, u okviru kojeg je predviđeno formiranje baze podataka i zagovaranje da Grad kroz izvesna ulaganja učini svoje lokale samoodrživim i profitabilnim, kaže da dvomesečno odbijanje nadležnih u Sekretarijatu da dostave podatke o gradskom poslovnom prostoru, odnosno lokalima jasno govori da je “gradska izvršna vlast netransparentna i da ne vodi računa o javnom interesu”.

– Posebno je obeshrabrujuće to što je Sekretarijat odbio prvi zahtev, pozivajući se na član 13. Zakona, a uz obrazloženje „da je tražen preveliki broj informacija“. Postavlja se pitanje da li bi broj traženih informacija bio “prevelik” da  postoji precizna, ažurirana i transparentna evidencija o poslovnom prostoru kojim Niš raspolaže. Možda je glavni problem što takva evidencija ne postoji, kako navode nezvanični izvori iz Gradske uprave. Ili bi podaci do kojih bismo došli mogli da ukažu, osim na nemar i neodgovornost prema javnoj svojini, i na eventualne zloupotrebe i korupciju?- pita ona.

Predsednica Upravnog odbora PnP Olivera Sašek Radulović dodaje da ovakvo „nerazumevanje“ gradskih struktura vlasti pokazuje da one ne žele da se građani informišu o ovim temama.

– Ako me pitate zašto je tako, zaista ne znam odgovor. Pre svega, ovim projektom se ne „proziva“ sadašnja vlast, već sve prethodne, jer poslovni prostori u centralnoj gradskoj zoni, kao i na drugim lokacijama, nisu propali za nekoliko godina, već su sistematski uništavani u poslednje tri decenije- ocenjuje ona.

U PnP dodaju da ih aktuelno “ćutanje” Gradske uprave „neće obeshrabriti“ da istraju u nameri da izrade što trasnparentniju bazu podataka o gradskom poslovnom prostoru, kao i da ozbiljnije podsete nadležne da lokale- koji su (pre)često urbanističko ruglo, treba da tretiraju kao značajan gradski i građanski kapital.

Projekat “Lokalni lokali- Grad Niš” podržava Fondacija za otvoreno društvo

Projekat „Lokalni lokali- Grad Niš“ je počeo da se realizuje u julu ove godine i traje šest meseci. Finansijski ga podržava Fondacija za otvoreno društvo.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here